Za dve nedelje će stanovništvo glasati o tome da li će se autoputevi proširiti na naročito prometnim deonicama, kao što su oblasti oko Ženeve, Berna, Bazela, St. Gallena i Šafhauzena. Državni troškovi se procenjuju na blizu 5 milijardi franaka. Pitanje je da li se ova investicija može u potpunosti finansirati iz Nacionalnog puta (NAF), što je trenutno predmet žestokih rasprava. Očigledno je da čak ni u vladinim krugovima nema saglasnosti. Ministar saobraćaja iz SVP-a, Albert Rösti, želeo je da naglasi u informativnom materijalu o glasanju, pozivajući se na zakon o slobodi informacija, da je proširenje autoputa moguće bez uvođenja novih poreza, kako izveštava "Schweiz am Wochenende". Nasuprot tome, ministarka finansija iz FDP-a, Karin Keller-Sutter, ispravila je ovu tvrdnju i izostavila deo "bez novih ili dodatnih poreza" iz dokumentacije za glasanje. O tome svedoče i dokumenti koji su u posedu redakcije. U izveštaju saveznog veća iz 2022. godine još se smatralo da će rezerve NAF-a u narednim godinama opasti do te mere da će do 2027. biti neophodno povećanje cena benzina. Ako padnu ispod 500 miliona franaka, politika će morati da poveća porez na mineralna ulja za 4 rapena/litar. „Ovo može biti pogrešno protumačeno“ Albert Rösti je poslednjih nedelja u svakoj prilici naglašavao da nema veze između plana proširenja i povećanja cena benzina. Uveravao je i u intervjuu za "20 Minuten" i u SRF "Arena" da povećanje poreza na gorivo nije potrebno za tih šest projekata proširenja.
Sada je u intervjuu za "Schweiz am Wochenende" govorio o podeli između ministarstava finansija i saobraćaja. Izjavio je da se promenom prioriteta može izbeći povećanje cena benzina i već od 2030. godine očekuje poboljšanje stanja puteva, jer će od tada i električna vozila biti oporezovana. Uz to, prema Röstiu, nije iznenađujuće što ministarstvo finansija teži ka većim prihodima. Geopolitička situacija već uzrokuje oscilacije cena benzina, drugim rečima: „Čak i ako se predlog odbije, cene benzina mogu porasti.“ Jon Pult, poslanik SP-a i protivnik proširenja, ogorčen je: „Što više troše, veći je rizik od nedovoljnog finansiranja. Rösti to pokušava zamagliti i sakriti, jednostavno poriče.“ Smatra iritantnim i nepravednim što je bilo potrebno nedeljama, pa čak i pritisak javnosti, kako bi se saznalo da zapravo postoji veza između proširenja autoputa i cena benzina. „To pokazuje koliko netransparentno rade.“ Pored toga, prema Pultu, očekuje se da će troškovi projekta proširenja nadmašiti 5 milijardi franaka, „očekujemo najmanje milijardu više.“ Očigledno je da će benzin poskupeti, što će prvenstveno pogoditi ruralno stanovništvo koje se oslanja na automobile, dok gradski stanovnici zbog povećanog prometa ne podržavaju proširenje. "Stvaranje atmosfere pre glasanja" Filip Kutter, poslanik centra, smatra debatu klasičnim stvaranjem atmosfere u poslednjoj fazi pre glasanja. Postoji mnogo razloga zbog kojih cene benzina mogu porasti, kaže on, od kojih je najvažniji porast električnih automobila u odnosu na tradicionalne motore. On je optimista da će se ovaj strukturni problem finansiranja rešiti do 2030. godine, jer postoji široki konsenzus o tome. „U svakom slučaju, pojednostavljeni pristup je tvrditi da će nacionalni putni fond biti u nevolji zbog planiranog proširenja. To je jednostavno deo borbe za glasove. Sada pokušavaju uplašiti vozače.“
